Estonski energetski bum

Dok se mnoge evropske zemlje bore s krizom, Estonija zadivljuje privrednim rastom od četiri odsto, čemu posebno doprinosi energetski sektor.

Bivša sovjetska republika je prva zemlja u svetu koja proizvodnjom nafte iz uljnih škriljaca skoro potpuno zadovoljava energetske potrebe.

Sa 20 miliona tona škriljaca godišnje, Estonija je drugi proizvođač u svetu, posle Kine.

Elektrana u rudarskoj oblasti kod estonskog grada Narve, najveće je postrojenje u svetu, za proizvodnju struje i nafte iz uljnih škriljaca. Samo proizvodnja nafte iz škriljaca daje četiri odsto bruto društvenog proizvoda Estonije.

Sagorevanjem tog rudnog materijala, zemlja pokriva celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaja 400.000 tona crnog zlata, koje koristi u industriji, toplanama, brodarstvu.

“Postrojenje Narva godišnje proizvede 10 miliona megavata struje. Istovremeno, proizvedemo i skoro milion i po barela nafte”, kaže Tinu Aas, direktor postrojenja Narva

Estonija sve više ulaže u eksploataciju škriljaca u svetu, pre svega u Sjedinjenim Državama i Jordanu. Njihova eksploatacija duplo je jeftinija od eksploatacije nafte i gotovo tri puta jeftinija od farmi vetro-generatora.

Ando Lepiman iz Ministarstva energetike Estonije kaže da su za privredu Estonije novi kapaciteti za proizvodnju škriljaca rešenje problema.

U proizvodnji nafte iz škriljaca, Estonija koristi tehnologiju po strogim ekološkim standardima Evropske unije. Manja je emisija štetnih gasova i potrošnja vode, a zaštita podzemnih voda i iskorišćenost pepela su bolje. Ipak, sve glasniji zahtevi u Uniji da se povećaju porezi na emisiju ugljen-dioksida sa sadašnjih četiri evra po toni, u Estoniji izazivaju zazor.

“Povećanje poreza na emisiju ugljen-dioksida, za dva ili tri puta – poskupelo bi energiju, a njena proizvodnja bi za Estoniju bila manje isplativa. To bi ugrozilo energetsku nezavisnost zemlje”, kaže profesor Alvar Soeso sa Univerziteta u Talinu.

Zamah koji privredi Estonije daje energetski sektor, pomogao je zemlji da 2012. godine zabeleži najmanju stopu novih zaduženja u Evropskoj Uniji – svega 0,3 odsto društvenog bruto proizvoda, ostavljajući iza sebe Švedsku i Luksemburg.

IZVOR: B92, 2013

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s